Bosanski ustanici izbegli u Valjevski kraj 1809. Đorđe Perić

podnaslovi } Bosanski ustanici izbegli u Valjevski kraj 1809. O PRECIMA O USTANKU U ZVORNIČKOJ NAHIJI MANASTIR ĆELIJE

MANASTIR ĆELIJE

- U manastiru Ćelije, u Valjevskom kraju, na jednoj crkvenoj knjizi donetoj iz Bosne, sačuvan je ovakav zapis: „Sija božestvenaja i glagolemaja kniga monastira Ćelija, igumana Filimona iz Bosne, nahije Zvorničke, sela Lokanja; sin prote Teodora, postrižnik monastira Trojice, zovomi Tavni, preko Drine u Zvoničkoj nahiji. Podpisah az grešni rab Bož(j)i Ruvim, jeromonah iz monastira Trojice. Pridoh u Ćelije uz rat Karađorđijev na 1809. leto, pri Filimonu igumanu, pri gospodaru Jakovu Nenadoviču, komandantu valjevskomu. (Lj. Stojanović: Stari srpski zapisii natpisi, knj. II, br. 3871).

Usmena sećanja i pisane izvore uvek treba usklađivati da bismo dobili potpunu istinu. Tako je i u ovom slučaju. Sinovi prote šabačkog Jovana, Đorđe i Jakov, govorili su o manastiru Sv. trojice u Zvorničkoj nahiji kao žiži ustanka, ali nam nisu napisali njegovo pravo ime i gde se nalazi. A to je upravo stari srednjovekovni manastir Tavna. Drugo je pitanje njihovog pretka hadži Ruvima za koga kažu da je bio „iguman manastira Sv. Trojice u Bosni, poginuo i izgoreo u ustanku protiv Turaka”. Dakle, on ne bi mogao da bude „jeromonah Ruvim iz manastira Sv. Trojice”, kako stoji u zapisu. Jer, ovaj jeromonah nije bio hadžija. Svi mlađi ustanici, dakle, potražili su spas u Srbiji, a stari su junački izginuli, kao poslednja odbrana: hadži Ruvim Pavlović i drugi.

Šabački sveštenik Gliša Babović, vadeći docnije podatke iz letopisa crkve šabačke, zapisao je da je prota Jovan Pavlović „došao u Šabac 1809”, ili bolje reći donet kao dete. Kao petogodišnjeg dečaka preneo ga je otac Hristifor-Risto, koji je kao sveštenik postavljen na šabačku parohiju i tu služio (1810-1813), da prehrani sebe i porodicu. Tragične 1813. porodica Pavlović krenula je u drugo izbeglištvo, preko Save, u Sremsku Mitrovicu. Protin sin, Đoka Pavlović, advokat dopisao je i završetak ove porodične hronike o svojim precima: „Po smrti moga po ocu dede, popa Riste, ostane otac moj mlad u 17-toj godini (pop Risto je, po tom računanju preminuo 1821. godine) sa starom majkom (Ankom) i pet sestara... Zasluge dede moga (igumana hadži Ruvima, vođe ustanka u Zvorničkoj nahiji) doprinele su, te je gospodar Jevrem Obrenović prihvatio dedu moga (Hristifora), babu (Anku), otca (Jovana) i pet otčinih sestara pod svoje zakrilje. Gospodar Jevrem poduzme kod vladike i upravo ga natera, te otca zapopi, počem ga je oženio mojoj majkom (Eva, ćerka pop Nikole iz Kupinova); time (je) ove dve familije, koje su jednaku sudbinu imale, svezao”. Zapopio ga je 1824. godine. Gospodar Jevrem Obrenović, zapovednik Šabačke (1816), Sokolske (1817) i Valjevske (1819) nahije, bio je veliki dobrotvor šabačkog prote Jovana Pavlovića, koji je sa svojom ženom, popadijom Evom, rodio rod dostojan poštovanja...